Kretanje...

     Znate onaj potpuno odvratni osećaj u životu kada vi stojite ,a svi ostali se kreću?!
Vole se...Razvode se...Vi stojite. Novi poslovi.... Stari otkazi....Vi stojite. Novi stanovi... Novi gradovi...Vi stojite. Planovi novi...Planovi stari.... Vi stojite. Nove bebe... Velika deca... Vi i dalje stojite....
Mirno....Skoro nepomično....Ponekad vas nešto trzne i protrese, pomeri za koji korak u levo ili desno, ali opet stojite. Jedino što kod vas ne stoji je vreme.... Vreme leti.....
Na kalendaru se menjaju dani, meseci, godine.... Vaše sopstveno telo odaje znake tog vremena....
 Po nekad vam neko kaže ‚‚Posle kiše dođe sunce!‚‚ i vi se ponadate i pomislite ‚‚Kada krenem da se krećem nikad neću stati!‚‚. Konstantno petom brzinom! I tada ću konačno i JA da imam nove planove, nove poslove, nove ljubavi, nove stanove, a ako budem baš, baš sreće i nove članove!
I tada će svet stati od silnog savršenstva! I tada će svo stajanje biti zaboravljeno, i svaka suza će biti glupo bačena jer savršenstvo će sve da zamaskira. I tako sa tom misli zavaravate sebe na par sati, dana... I smejete se... Srećni ste... Zbog iliuzije svoga mozga. A u srcu i duši nestaje onaj prazni, tupi osećaj koji udara kao da je bol, ali nije...a ipak oseća se kao neverovatan raspadanja sopstvene duše... Leka nema... Lekari ne znaju gde je duša... Lek je kretanje... Ali VI stojite...i dalje....A želeli bi... Voleli bi... Trudite se.... Ali ipak nešto krcka i pucka.
 Gde je duša? Zašto stojim? Kako se ostali tako brzo kreću?
A i dalje osećate krckanje, peckanje, bol koji obuzima celo vaše telo...i steže vas tako jako da bi najrađe pobegli iz sopstvene kože... I onda kao trunka spasa kao lek ponovo se hvatate ilizije... Umirujete sebe, zavaravate sebe na par sati, dana... Opet se smejete nekoj imaginarnoj sreći... A i dalje ste na istom mestu. I tako u krug.....
Istina boli!!!